Uviđaj – temelj veštačenja
Materijalni dokazi najtačnije svedoče o ostvarenoj nezgodi. Budući da ih veštaci najbolje uočavaju i tumače, to je njihovo angažovanje na uvidjaju ili neposredno posle njega, dragoceno…
Materijalni dokazi najtačnije svedoče o ostvarenoj nezgodi. Budući da ih veštaci najbolje uočavaju i tumače, to je njihovo angažovanje na uvidjaju ili neposredno posle njega, dragoceno…
Kvalitet veštačenja direktno je uslovljen kvalitetom uvidjaja, te je i prisustvo veštaka na uvidjaju, ili u što kraćem roku posle njega, veoma poželjno. Upravo zbog ogromnog značaja, u okviru radionice su istraživani brojni aspekti uvidjaja saobraćajnih nezgoda. Davne 1994. godine razvijena je i originalna VideoCAD metoda uvidjaja, koja se uz odredjene korekcije i danas može uspešno primenjivati, naročito u delu utvrdjivanja uslova vidljivosti, preglednosti i kočenja vozila. Metoda je nastala nakon višedecenijskog naučnog rada u oblasti bezbednost drumskog saobraćaja, posebno u sferi uzroka nezgoda i teorije saobraćajnih konflikta, zatim ažurnog praćenja razvoja ekspertiza, metoda i alata u svetu, kao i stečenog ogromnog iskustva u sferi izrade i prezentacije (odbrane) saobraćajno-tehničkih veštačenja.
VideoCAD metoda je sistem video, verbalnog i CAD načina fiksiranja i obrade zatečenog stanja na mestu nezgode, zbog utvrdjivanja relevantnih saobraćajno-tehničkih podataka o nezgodi. Ona ostvaruje reprezentativne, potpune, tačne i razumljive podatke o: saobraćajnici, signalizaciji, karakterističnim objektima, tragovima na putu, vozilu, licima – učesnicima u nezgodi, preglednosti, vidljivosti i o uslovima kočenja, na koji način i obezbedjuje uslove za izradu kvalitetnog saobraćajno-tehničkog veštačenja.
Faza kalibracije
Faza pripreme
Faza crtanja
Napomena: Razvoj GPS tehnologije omogućio je da se faze pripreme i kalibracije VideoCAD metode zamene utvrdjivanjem lokacija svakog materijalnog dokaza pomoću GPS-a i total stanice, kao i da se unošenjem i obradom snimljenih lokacija (koordinata karakterističnih tačaka) u program AutoCAD, ili ARAS HD, fiksira zatečeno stanje na mestu nezgode…
Daljina vidljivosti
Napomena: Vidljivost se utvrdjuje video snimanjem prostora ispred vozila sa pozicioniranom kamerom u zoni oka vozača, kako bi se potom, prilikom obrade snimljenog materijala i obavljanja ekspertize, identifikovala dva karakteristična frejma: prvi, kada je vozač video prepreku i drugi, kada je to učinila kamera. Merenjem osvetljenosti zone oka vozača i zone prepreke, stvaraju se uslovi za objektivizaciju eksperimentalno utvrdjene daljine vidljivosti, „opterećene“ delovanjem subjektivnog faktora. Dobijeni rezultati kao elemnti posebno formirane baze podataka, očigledno mogu imati i znatno veću upotrebnu vrednost. Postupak je isti i za utvrdjivanje preglednosti.
Usporenje vozila
Napomena: Usporenje (često i najvažnije obeležje u ekspertizi) utvrdjuje se na bazi video zapisa procesa forsiranog kočenja, ostvarenog ili vozilom koje je učestvovalo u nezgodi (ako je u voznom stanju), ili pak, eksperimentalnim, tehnički ispravnim vozilom. U labaratoriji se identifikuju karakteristični frejmovi, kao reprezenti jednolikog kretanja vozila, tj. njegove brzine, kao i frejmovi koji označavaju početak i završetak procesa kočenja. Prostorno i vremenski locirano vozilo i prethodno definisana brzina njegovog kretanja, osnova su za analitičko odredjivanje vrednosti usporenja. Na ovaj način se obuhvata (neistraženi) uticaj obilja faktora i predupredjuju brojni problemi koji proizlaze iz česte primene različitih tzv. tabelarnih vrednosti usporenja. Rezultati i ove faze uvidjaja, očigledno mogu prevazići potrebe uvidjaja i ispoljiti svoju vrednost i u domenu nauke, istraživanja, narednih ekspertiza…
STV se zalaže za obavljanje tzv. „saobraćajnih eksperimenata“ u okviru uvidjaja nezgoda, jer se njima mogu najtačnije utvrditi pojedine veličine, koje pak, zavise od brojnih nedovoljno istraženih faktora, a čije parcijalno utvrdjivanje na uvidjaju ili nije moguće ili je pak, neracionalno…